Князь! вотъ мой.

Арбакъ (обнаживъ мечь).

Вотъ мой -- прими!

Салименъ.

Приму.

Арбакъ.

Одинъ клинокъ,

Но въ сердце -- не иначе; съ рукояткой

Живой я не разстанусь.

Салименъ.