«Чёт и нечет...»

Чёт и нечет,

Мутный взор.

Обеспечит

Этот вор!

Рвет и мечет

За укор.

Изувечит, —

Вот позор!

Пусть хозяйка

Мужа ждет.

Ожидай-ка!

Всё пропьет.

– Негодяйка! —

Заорет.

Плюх немало

Надает,

И, усталый,

Вдруг заснет.

Что томило,

Как стряхну?

Вот как было

В старину, —

Очень мило,

Ай-да ну!

Рать ходила

На войну,

Дома ж била

То жену,

Tо прислугу,

То детей, —

С перепугу

Всё смирней.

16 (29) июня 1924