Przysądzili bogowie i lutnię i pienie
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Wszystko co żyje, kocha, а co kocha,-- nuci,
Miłość pieniem, а pienie miłością się cuci".
Всюду мы видимъ въ мірѣ любовь, и самъ Фебъ подчиняется ея вліянію и смѣется надъ тѣми, кого не согрѣваетъ огонь чистой любви. Любовь и поэзія -- дары неба, услаждающіе печальную жизнь человѣка. Всегда и во всемъ они оказываютъ другъ на друга вліяніе. Пиндаръ научился поэзіи у Миртиллы, Фебъ -- у Піэридъ. Поэтъ творитъ чудеса, если съумѣетъ затронуть струны сердца.
"Jak jedeu rys w obrazie dokonywa cudu,
Tak wiersz panuje, kiedy trzyma serce ludu,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tak gdzie miłość lub sztuka do serca trafiła,
Wzniosłe czucia się budzą, mdleje dika siła" 1).