Любезный графъ!

УЛЬРИХЪ.

Дурныя вѣсти...

(Рудольфъ молча указываетъ ему на Генриха.)

УЛЬРИХЪ (Генриху).

Ты здѣсь зачѣмъ?

ГЕНРИХЪ.

Я приказаній жду.

УЛЬРИХЪ.

Иди -- привѣтъ мой передай отцу.